HUGO KAAGMAN  STENCIL KING

PUNK

AFRICA

PAINTINGS

CERAMICS

FASHION

BACK

Kunst in een stad vol met kogelgaten      Truska Bast      Het Parool, vrijdag 13 oktober 2000.      Kunstenaar Hugo Kaagman werkte een maand in de zinderende zomerhitte van de stad Sarajevo, die zich van de oorlog herstelt, aan vijf reusachtige muurschilderingen. Hij zocht niet de zware symboliek van gebroken geweren of vredesduiven. Wel in de ironie van Delftsblauwe tegels   Hugo Kaagman (1955) had nachtmerries voordat hij aan zijn opdracht in Sarajevo begon. Bang dat-ie van de veertien meter hoge steiger zou vallen. Bang dat spuitbussen zouden ontploffen in de extreme augustustemperaturen. En bovendien, hoe zou de door de oorlog getraumatiseerde Bosnische bevolking reageren op deze "overbodige" luxe?  Voorzien van veiligheidskettingen en een tuigje waarmee hij zich vastketende aan de steiger op wieltjes-in nederland verboden, maar daar het enige dat voorhanden was- ging Kaagman aan het werk. En achteraf moet hij zeggen; het viel alleszins mee. Werken deed hij pas vanaf drie uur 's middags, spuitbussen bleven in de schaduw. En de bevolking? Die toonde zich, naarmate het werk vorderde, steeds enthousiaster.   Vijf flats op een rij in de destijds zwaargetroffen wijk Hrasno werden voorzien van een tableau, elk met een doorsnee van zes meter. Door de patronen en motieven doen ze denken aan aardewerk siertegels. Inspiratie putte Kaagman onder meer uit Marokkaanse en Chinese patronen en het werk van de Nederlandse graficus Escher.   Het meest verhalend is het in delfts blauw uitgevoerde tableau Peace Talks. "Daarover kreeg ik ook de meeste vragen van de bewoners", zegt Kaagman. "Er staan twee onderhandelaars op die met elkaar aan tafel zitten, onder de kaart van Europa. Eromheen zie je apen die elkaar met speren achterna zitten. Wie die twee dan precies waren, wilden mensen weten. en of het niet slecht bedoeld was. De symbolen liggen daar erg gevoelig".   Het initiatief voor het plan kwam van de stichting CityLink Amsterdam-Sarajevo, die twintig miljoen gulden tot haar beschikking had om zwaarbeschadigde flatgebouwen in sarajevo te herstellen. na de voltooiing zou een kunstwerk niet misstaan, was het idee.   Graffiti   het amsterdams fonds voor de Kunst gaf de opdracht aan kaagman, die voor de oorlog al verscheidene keren in sarajevo was geweest. In de jaren zeventig maakte hij in de stad naam als graffitikunstenaar. de laatste jaren nam hij veel opdrachten aan in het buitenland; schilderingen op muren in japan en noorwegen, bussen in brussel en athene en vijftien vliegtuigstaarten voor British Airways.   "Ik vond Sarajevo altijd een stad van extremen", zegt Kaagman."Je hebt het Efteling-achtige van de oude binnenstad, waar de moskee, de synagoge en de koptische kerk naast elkaar staan. Maar het is ook een moderne stad, met een hippe jeugd die heel MTV-minded  is.Dat is nog steeds, het swingt er. Maar dan blijkt opeens dat iemand die er heel vrolijk uitziet, in een concentratiekamp heeft gezeten".   Mensen proberen het verleden zo veel mogelijk te vergeten, heeft Kaagman gemerkt."Maar onderhuids broeit het. er is een ingehouden vriendelijkheid. De mensen zijn toch wantrouwend en onzeker. het geweld lijkt zo weer op te kunnen laaien als de vredesmacht SFOR vertrekt".   Kaagman vind kunst ineen stad waar nog niet eens alle kogelgaten zijn dichtgesmeerd, geen overbodige luxe.   "De inwoners van Sarajevo zijn hard op zoek naar een nieuwe identiteit. Maar eerst moeten ze zich goed voelen, moeten er dingen komen die ze beschouwen als van henzelf. Ze mogen dan moslim zijn, in tegenstelling tot de Serviers, maar zo islamitisch zijn ze nu ook weer niet. Ze spreken geen Arabisch, maar gewoon Servo-Kroatisch en doorspekken dat met woorden als insjaa Allah -als Allah het wil- om aan te geven dat ze moslim zijn".   Bij veel kunstenaars in sarajevo bespeurt Kaagman escapisme. "Dat is misschien nodig om het trauma van de oorlog te verwerken, maar ze dragen daarmee niet veel bij aan de ontwikkeling van een culturele identiteit. Hoewel er uitzonderingen zijn, zoals de kunstenares die een soldaat met een geweer in een loopgraaf fotografeerde en vervolgens een foto maakte can die jongen in precies dezelfde pose, maar dan op het strand, in een korte broek".

Dah Holandije u Sarajevu Nedjelja, 29 Svibanj 2011 Borivoje Simić   Malo ko od stanovnika glavnog grada Bosne i Hercegovine zna da na zgradama u naselju Hrasno imaju djela poznatog svjetskog umjetnika. Doduše, mnogi se pitaju kakve su ono fine šare ugodnih boja na stranicama zgrada okrenutih prema cesti kojom saobraćaju trolejbusi, ali im to sve skupa, vjerovatno, liči na „igrariju neke djece“. Onima koji su malo bolje upućeni u likovna zbivanja u svijetu prepoznatljivi rukopis autorovog potpisa ispod ovih radova puno znači. Hugo Kaagman holandski je umjetnik koji je odlučio da u sklopu rekonstrukcije naselja Hrasno, koju je finansirala holandska vlada, podari Sarajlijama poklon sličan onima kakve je podario Londonu, Briselu, Sankt-Peterburgu i drugim gradovima širom svijeta gdje je ostavio svoj trag. Njegov prepoznatljivi rukopis krasi i aerodrome British Airlinesa, avione, brojne tunele, hotele, kao i druge objekte. Prije nego što je počeo da se bavi ovom vrstom slikarskog izražavanja, Kaagman je bio čuveni grafiti umjetnik uključivši se u tada bujalu grafiti scenu Amsterdama. Vlastiti grafiti stil razvio je 1969. godine kombinujući različite elemente pank i rege kulture. Do 1985. godine bio je najaktivniji grafiti umjetnik u glavnom gradu Holandije. Nakon toga okreće se istraživanju drugih kultura i rezultat toga su njegova impresivana djela na keramici, platnu, ali i i u drugim formama primijenjene umjetnosti.Imao je mnoštvo samostalnih i grupnih izložbi širom svijeta. Na putovanjima u Africi, Senegalu i Maroku, kao i u Japanu upoznao je motive islamske i istočnjačke umjetnosti, naročito pozadine što je našlo odraza i na njegovim djelima. Ti uticaji jasno su vidljivi i na radovima u sarajevskom naselju Hrasno.Istražujući druge kulture Kaagman je sve više postajao svjestan vlastite kulture i počeo je istraživanje tipično holandskih motiva. Osjetio je da ta kultura treba biti sačuvana te je počeo da je kombinira sa savremenim i stranim motivima.Njegova umjetnost je, takođe, i sredstvo za ironičan komentar na politička ili savremena događanja. Najosebujnije obilježje Kaagmanovog djela posljednjih godina je plava boja po kojoj su prepoznatljivi njegovi murali.Godine 2000., kada je i oslikao sarajevske zgrade, Hugo Kaagman bio je gost glavnog grada BiH, ali osim nekih nižerangiranih političara, niko nije našao za potrebno da ovog svjetskog umjetnika primi ili bar dovede za sto neke tribine, promotivnog skupa ili nečeg trećeg, da ga malo pobliže predstavi javnosti.Ovako nedovoljno upućeni u veličinu djela koja svakodnevno mogu gledati, stanovnici Sarajeva sigurno nisu u prilici da cijene ovaj umjetnikov dar kako to on i zaslužuje. Rođen je u Harlemu 1955. godine Studirao društvenu geografiju na Univerzitetu u Amsterdamu od 1973. do 1976. godine Krajem 70-ih uključio se u pank pokret u prostorijama u ulici Sarphatistraat gdje je živio i radio do 1998. Prvu službenu proviziju od opštine Amsterdam dobio je 1983. godine za prskanje ograde u Waterloopleinu Do 1985. godine bio je uglavnom aktivan kao umjetnik grafita u Amsterdamu Prvi plavi mural Delft oslikao je 1992. godine u Eerste Loliedwarsstraat Najopsežniju sliku, 65 metara dug mural na zapadnom terminalu aerodroma Shiphol, izradio je 1993. godine

Amsterdamski umjetnici HUGO KAAGMAN slikaju crteže na zidovima zgrada u naselju u Sarajevu On reže šablone iz fotografija i slika koje ispunjava sa airbrush-om i sprejem. Njegov rad inspirisan je uzorcima iz različitih svjetskih kultura i prikazima iz medija.Kaagman koristi dosta Arapske motive zadnjih deset godina u svojim crtežima. On reže šablone iz fotografija i slika koje ispunjava sa  Delft Plavi patron, kojim prikazuje ponekad ironičan pogled na svijet.  On izrađuje keramiku i kompijuterske grafike. Izlagao je u Holandiji .Njemačkoj i Americi radeći na otvorenim prostorima.Zidovi u Japanu; Norveškoj i Antilima.Autobusi u Briselu i Atini i šezdeset metara dug zid u zračnoj luci Schipol(Holandija), kao i repovi aviona British Airways    Skele u ulici Porodice Ribar su sklonjene. Posljednji od pet crteža na zidovima prošlog petka ujutro postao je vidljiv za stanovnike i prolaznike. Šest spratova iznad zemlje i šest spratova u visinu, slijede dekorativni prizori jedan iza drugog. Sve liči na priču iz stripa,sa kratkim tekstualnim pauzama između svake od pet zgrada.    Posljednjih godina skele su bile češće postavljane.Popravak teško oštećenih zgrada na bivšoj liniji razdvajanja imale su prve prioritet City Link Amsterdam-Sarajevo pobrinuo se za projekt menadžment, materijal i radnu snagu. Ali samoorganizacijom života stanovnika Amsterdamski umjetnik Hugo Kaagman,bio je motivisan da prihvati ponudu od Amsterdamskog Fonda za Umjetnost. Ponuđene dizajnirane skice bile su automatski prihvaćene od Bosanskih vlasti. Izbor Kaagmana nije slučajan. Prije rata dolazio je nekoliko puta.Također svakodnevni TV prikazi bili su mu stalno pred očima. Kombinacija bespomo-ćnosti, pustošenja i otpora punog nade.Poslije toga oslobođenje i dalja izgradnja. Upečatljivo je da samo jedan od prikaza upućuje na Bosanski rat.To je verzija koju je Kaagman napravio 1993 godine.U sredini sjede dva pregovarača raz- govarajući za stolom ispred karte Europe.Okolo su majmuni koji trče sa štapovima da bi se borili. Poruka je jasna.   Prizor je napravljen u tipičnoj boji Delft Plavoj,kakav se može vidjeti na prizorima iz Holandije rađenim na keramičkim pločicama gdje je istorija otadžbine prikazana bez ikakve ironije.   Svih pet dekoracija ocrtava se u obliku u kakvom se rade keramički predmeti.   Keramičke ploćice,zdjele i svakodnevno upotrebljavani predmeti koje gotovo svaka kultura sadrži, uzorke i motive.Ovakav uzorak ide od ruke do ruke ,od oka do oka i oblikuje bez svijesti jedan veliki dio našeg vizuelnog svijeta. Možeš prepoznati šta je, ali ne razmišljaš o njegovom dubljem značenju.  Ogromni četvrtasti i tanjirasti prizori na pet zgrada svaki put za kratko skreću pažnju. Prolaznik određuje sam njihov redosljed. Je li mu neki promakao,pog-ledaće još jednom, preći će možda ulicu,ukazaće mu se pogled,razgovaraće s nekim između ostalog, slušaće walkman, pomisliće na protekle godine, sanjarit će.   Hodaš ulicom kao u videoclipu koji sam režiraš.Svaki put kao da su nepokretne slike i motivi smontirani.Na prvi pokret je samo dekoracija, koja će zbog svoje veličine dobiti neočekivano znaćenje.   "PTICE" na prvoj zgradi u tanjirastom obliku su crno – plave.Dvije lastavice prikazuju simbol slobode.Lastavice,mužijak i ženka najavljuju proljeće.Govo-re o nadi u postojeći mir.  Crtež na drugoj zgradi “ĆILIM” je četvrtast.To je kompozicija bazirana u Marokanskom stilu , u pločica formi,sa zelenim listovima i crvenim tulipanima u kadru isprepletenim u apstraktnoj formi.Govoreći ljubavlju iz upečatljivog prikaza, a u isto vrijeme prijateljski namigujući na Islam. Četvrti prikaz je nazvan “LABUDOVI” i urađen je u crnoj ,bijeloj i plavoj boji.Direktno je inspirisan radom Holandskog grafičara M.C. Escher, koji je u prošlom stoljeću u opširnim studijima istražio nemoguće forme i figurativne prikaze. To su dva labuda uklopljena kao u slagalici.Pozadina u ovom prikazu izbija u prvi plan.Rub je u Delft Plavoj boji i prikazuje biljne motive. Ova kompozicija je napravljena da poveže kulture Holandije i Bosne i Hercegovine.   Peti crtež zove se “RIBE”.On je u tanjirastom obliku urađen u žutoj,plavoj,srebrnoj,bijeloj i crnoj boji.Tri ribe plivaju u plavoj vodi okružene mjehurićima. Okolo je rub sa Kineskim krivudavim oblicima.To je jedan svijetlo urađen crtež koji sa gornje stanice za trolejbus daje znak i upućuje na prvi crtež.