HUGO KAAGMAN STENCIL KING
Dah Holandije u Sarajevu
Nedjelja, 29 Svibanj 2011
Borivoje Simić
Malo ko od stanovnika glavnog grada Bosne i Hercegovine zna da na zgradama u naselju Hrasno imaju djela poznatog svjetskog
umjetnika.
Doduše, mnogi se pitaju kakve su ono fine šare ugodnih boja na stranicama zgrada okrenutih prema cesti kojom saobraćaju trolejbusi,
ali im to sve skupa, vjerovatno, liči na „igrariju neke djece“.
Onima koji su malo bolje upućeni u likovna zbivanja u svijetu prepoznatljivi rukopis autorovog potpisa ispod ovih radova puno znači.
Hugo Kaagman holandski je umjetnik koji je odlučio da u sklopu rekonstrukcije naselja Hrasno, koju je finansirala holandska vlada,
podari Sarajlijama poklon sličan onima kakve je podario Londonu, Briselu, Sankt-Peterburgu i drugim gradovima širom svijeta gdje je
ostavio svoj trag.
Njegov prepoznatljivi rukopis krasi i aerodrome British Airlinesa, avione, brojne tunele, hotele, kao i druge objekte.
Prije nego što je počeo da se bavi ovom vrstom slikarskog izražavanja, Kaagman je bio čuveni grafiti umjetnik uključivši se u tada
bujalu grafiti scenu Amsterdama. Vlastiti grafiti stil razvio je 1969. godine kombinujući različite elemente pank i rege kulture. Do 1985.
godine bio je najaktivniji grafiti umjetnik u glavnom gradu Holandije. Nakon toga okreće se istraživanju drugih kultura i rezultat toga su
njegova impresivana djela na keramici, platnu, ali i i u drugim formama primijenjene umjetnosti.Imao je mnoštvo samostalnih i grupnih
izložbi širom svijeta.
Na putovanjima u Africi, Senegalu i Maroku, kao i u Japanu upoznao je motive islamske i istočnjačke umjetnosti, naročito pozadine što
je našlo odraza i na njegovim djelima. Ti uticaji jasno su vidljivi i na radovima u sarajevskom naselju Hrasno.Istražujući druge kulture
Kaagman je sve više postajao svjestan vlastite kulture i počeo je istraživanje tipično holandskih motiva. Osjetio je da ta kultura treba
biti sačuvana te je počeo da je kombinira sa savremenim i stranim motivima.Njegova umjetnost je, takođe, i sredstvo za ironičan
komentar na politička ili savremena događanja. Najosebujnije obilježje Kaagmanovog djela posljednjih godina je plava boja po kojoj su
prepoznatljivi njegovi murali.Godine 2000., kada je i oslikao sarajevske zgrade, Hugo Kaagman bio je gost glavnog grada BiH, ali osim
nekih nižerangiranih političara, niko nije našao za potrebno da ovog svjetskog umjetnika primi ili bar dovede za sto neke tribine,
promotivnog skupa ili nečeg trećeg, da ga malo pobliže predstavi javnosti.Ovako nedovoljno upućeni u veličinu djela koja svakodnevno
mogu gledati, stanovnici Sarajeva sigurno nisu u prilici da cijene ovaj umjetnikov dar kako to on i zaslužuje.
Rođen je u Harlemu 1955. godine
Studirao društvenu geografiju na Univerzitetu u Amsterdamu od 1973. do 1976. godine
Krajem 70-ih uključio se u pank pokret u prostorijama u ulici Sarphatistraat gdje je živio i radio do 1998.
Prvu službenu proviziju od opštine Amsterdam dobio je 1983. godine za prskanje ograde u Waterloopleinu
Do 1985. godine bio je uglavnom aktivan kao umjetnik grafita u Amsterdamu
Prvi plavi mural Delft oslikao je 1992. godine u Eerste Loliedwarsstraat
Najopsežniju sliku, 65 metara dug mural na zapadnom terminalu aerodroma Shiphol, izradio je 1993. godine
Amsterdamski umjetnici
HUGO KAAGMAN slikaju
crteže na zidovima zgrada u
naselju u Sarajevu
On reže šablone iz fotografija i slika koje ispunjava sa
airbrush-om i sprejem. Njegov rad inspirisan je uzorcima iz
različitih svjetskih kultura i prikazima iz medija.Kaagman
koristi dosta Arapske motive zadnjih deset godina u svojim
crtežima.
On reže šablone iz fotografija i slika koje ispunjava sa
Delft Plavi patron, kojim prikazuje ponekad ironičan pogled
na svijet. On izrađuje keramiku i kompijuterske grafike.
Izlagao je u Holandiji .Njemačkoj i Americi radeći na
otvorenim prostorima.Zidovi u Japanu; Norveškoj i
Antilima.Autobusi u Briselu i Atini i šezdeset metara dug zid u
zračnoj luci Schipol(Holandija), kao i repovi aviona British
Airways
Skele u ulici Porodice Ribar su sklonjene. Posljednji
od pet crteža na zidovima prošlog petka ujutro postao
je vidljiv za stanovnike i prolaznike. Šest spratova
iznad zemlje i šest spratova u visinu, slijede
dekorativni prizori jedan iza drugog. Sve liči na priču iz
stripa,sa kratkim tekstualnim pauzama između svake
od pet zgrada. Posljednjih godina skele su bile češće
postavljane.Popravak teško oštećenih zgrada na bivšoj
liniji razdvajanja imale su prve prioritet City Link
Amsterdam-Sarajevo pobrinuo se za projekt
menadžment, materijal i radnu snagu. Ali
samoorganizacijom života stanovnika Amsterdamski
umjetnik Hugo Kaagman,bio je motivisan da prihvati
ponudu od Amsterdamskog Fonda za Umjetnost.
Ponuđene dizajnirane skice bile su automatski
prihvaćene od Bosanskih vlasti. Izbor Kaagmana nije
slučajan. Prije rata dolazio je nekoliko puta.Također
svakodnevni TV prikazi bili su mu stalno pred očima.
Kombinacija bespomo-ćnosti, pustošenja i otpora
punog nade.Poslije toga oslobođenje i dalja izgradnja.
Upečatljivo je da samo jedan od prikaza upućuje na
Bosanski rat.To je verzija koju je Kaagman napravio
1993 godine.U sredini sjede dva pregovarača raz-
govarajući za stolom ispred karte Europe.Okolo su
majmuni koji trče sa štapovima da bi se borili. Poruka
je jasna. Prizor je napravljen u tipičnoj boji Delft
Plavoj,kakav se može vidjeti na prizorima iz Holandije
rađenim na keramičkim pločicama gdje je istorija
otadžbine prikazana bez ikakve ironije. Svih pet
dekoracija ocrtava se u obliku u kakvom se rade
keramički predmeti. Keramičke ploćice,zdjele i
svakodnevno upotrebljavani predmeti koje gotovo
svaka kultura sadrži, uzorke i motive.Ovakav uzorak ide od ruke do ruke ,od oka do oka i oblikuje bez svijesti jedan
veliki dio našeg vizuelnog svijeta. Možeš prepoznati šta je, ali ne razmišljaš o njegovom dubljem značenju. Ogromni
četvrtasti i tanjirasti prizori na pet zgrada svaki put za kratko skreću pažnju. Prolaznik određuje sam njihov redosljed.
Je li mu neki promakao,pog-ledaće još jednom, preći će možda ulicu,ukazaće mu se pogled,razgovaraće s
nekim između ostalog, slušaće walkman, pomisliće na protekle godine, sanjarit će.
Hodaš ulicom kao u videoclipu koji sam režiraš.Svaki put kao da su nepokretne slike i motivi smontirani.Na prvi
pokret je samo dekoracija, koja će zbog svoje veličine dobiti neočekivano znaćenje. "PTICE" na prvoj zgradi u
tanjirastom obliku su crno – plave.Dvije lastavice prikazuju simbol slobode.Lastavice,mužijak i ženka najavljuju
proljeće.Govo-re o nadi u postojeći mir. Crtež na drugoj zgradi “ĆILIM” je četvrtast.To je kompozicija bazirana u
Marokanskom stilu , u pločica formi,sa zelenim listovima i crvenim tulipanima u kadru isprepletenim u apstraktnoj
formi.Govoreći ljubavlju iz upečatljivog prikaza, a u isto vrijeme prijateljski namigujući na Islam.
Četvrti prikaz je nazvan “LABUDOVI” i urađen je u crnoj ,bijeloj i plavoj boji.Direktno je inspirisan radom Holandskog
grafičara M.C. Escher, koji je u prošlom stoljeću u opširnim studijima istražio nemoguće forme i figurativne prikaze.
To su dva labuda uklopljena kao u slagalici.Pozadina u ovom prikazu izbija u prvi plan.Rub je u Delft Plavoj boji i
prikazuje biljne motive. Ova kompozicija je napravljena da poveže kulture Holandije i Bosne i Hercegovine. Peti
crtež zove se “RIBE”.On je u tanjirastom obliku urađen u žutoj,plavoj,srebrnoj,bijeloj i crnoj boji.Tri ribe plivaju u
plavoj vodi okružene mjehurićima. Okolo je rub sa Kineskim krivudavim oblicima.To je jedan svijetlo urađen crtež
koji sa gornje stanice za trolejbus daje znak i upućuje na prvi crtež.
Kunst in een stad vol met
kogelgaten
Truska Bast Het Parool, vrijdag 13 oktober 2000.
Kunstenaar Hugo Kaagman werkte een maand in
de zinderende zomerhitte van de stad Sarajevo, die
zich van de oorlog herstelt, aan vijf reusachtige
muurschilderingen. Hij zocht niet de zware symboliek
van gebroken geweren of vredesduiven. Wel in de
ironie van Delftsblauwe tegels
Hugo Kaagman (1955) had nachtmerries voordat
hij aan zijn opdracht in Sarajevo begon. Bang dat-ie
van de veertien meter hoge steiger zou vallen. Bang
dat spuitbussen zouden ontploffen in de extreme
augustustemperaturen. En bovendien, hoe zou de
door de oorlog getraumatiseerde Bosnische
bevolking reageren op deze "overbodige" luxe?
Voorzien van veiligheidskettingen en een tuigje
waarmee hij zich vastketende aan de steiger op
wieltjes-in nederland verboden, maar daar het enige
dat voorhanden was- ging Kaagman aan het werk.
En achteraf moet hij zeggen; het viel alleszins mee.
Werken deed hij pas vanaf drie uur 's middags,
spuitbussen bleven in de schaduw. En de bevolking?
Die
toonde zich, naarmate het werk vorderde, steeds enthousiaster.
Vijf flats op een rij in de destijds zwaargetroffen wijk Hrasno werden voorzien van
een tableau, elk met een doorsnee van zes meter. Door de patronen en motieven
doen ze denken aan aardewerk siertegels. Inspiratie putte Kaagman onder meer uit
Marokkaanse en Chinese patronen en het werk van de Nederlandse graficus
Escher.
Het meest verhalend is het in delfts blauw uitgevoerde tableau Peace Talks.
"Daarover kreeg ik ook de meeste vragen van de bewoners", zegt Kaagman. "Er
staan twee onderhandelaars op die met elkaar aan tafel zitten, onder de kaart van
Europa. Eromheen zie je apen die elkaar met speren achterna zitten. Wie die twee
dan precies waren, wilden mensen weten. en of het niet slecht bedoeld was. De
symbolen liggen daar erg gevoelig".
Het initiatief voor het plan kwam van de stichting CityLink Amsterdam-Sarajevo,
die twintig miljoen gulden tot haar beschikking had om zwaarbeschadigde
flatgebouwen in sarajevo te herstellen. na de voltooiing zou een kunstwerk niet
misstaan, was het idee.
Graffiti
het amsterdams fonds voor de Kunst gaf de opdracht aan kaagman, die voor de
oorlog al verscheidene keren in sarajevo was geweest. In de jaren zeventig maakte
hij in de stad naam als graffitikunstenaar. de laatste jaren nam hij veel opdrachten
aan in het buitenland; schilderingen op muren in japan en noorwegen, bussen in
brussel en athene en vijftien vliegtuigstaarten voor British Airways.
"Ik vond Sarajevo altijd een stad van extremen", zegt Kaagman."Je hebt het
Efteling-achtige van de oude binnenstad, waar de moskee, de synagoge en de
koptische kerk naast elkaar staan. Maar het is ook een moderne stad, met een
hippe jeugd die heel MTV-minded is.Dat is nog steeds, het swingt er. Maar dan blijkt opeens dat iemand die er heel vrolijk uitziet, in
een concentratiekamp heeft gezeten".
Mensen proberen het verleden zo veel mogelijk te vergeten, heeft Kaagman gemerkt."Maar onderhuids broeit het. er is een
ingehouden vriendelijkheid. De mensen zijn toch wantrouwend en onzeker. het geweld lijkt zo weer op te kunnen laaien als de
vredesmacht SFOR vertrekt".
Kaagman vind kunst ineen stad waar nog niet eens alle kogelgaten zijn dichtgesmeerd, geen overbodige luxe.
"De inwoners van Sarajevo zijn hard op zoek naar een nieuwe identiteit. Maar eerst moeten ze zich goed voelen, moeten er dingen
komen die ze beschouwen als van henzelf. Ze mogen dan moslim zijn, in tegenstelling tot de Serviers, maar zo islamitisch zijn ze nu
ook weer niet. Ze spreken geen Arabisch, maar gewoon Servo-Kroatisch en doorspekken dat met woorden als insjaa Allah -als Allah
het wil- om aan te geven dat ze moslim zijn".
Bij veel kunstenaars in sarajevo bespeurt Kaagman escapisme. "Dat is misschien nodig om het trauma van de oorlog te verwerken,
maar ze dragen daarmee niet veel bij aan de ontwikkeling van een culturele identiteit. Hoewel er uitzonderingen zijn, zoals de
kunstenares die een soldaat met een geweer in een loopgraaf fotografeerde en vervolgens een foto maakte can die jongen in
precies dezelfde pose, maar dan op het strand, in een korte broek".
